BOŽIĆ! Na šta prvo pomislimo kada čujemo reč ili pričamo o prazniku a naročito kada se približava vreme u kome ga proslavljamo?Čini mi se da je to nekako lični praznik svakoga od nas-raznik u kome toplina našeg doma biva upotpunjena nekim mirom, čežnjivim očekivanjem i darivanjem. To je sigurno najomiljeniji praznik i slavi se u posebnom raspoloženju duha i srca. U vremenu kada je Bog postao dete,imam utisak da i svi mi postajemo nekako deca. To je vreme radosti-one mirne i pomalo pahuljasto treperave. I nemamo objašnjenje zašto je to tako, zašto mu se radujemo, šta iščekujemo i zašto smo tužni pa čak i ljuti ako nema snega.Treba nam kićenje cele prirode i svečarski ambijent. A zašto? Nije li dovoljno napraviti dobar ručak, razmeniti poklone, opustiti se uz muziku i posetiti familiju i prijatelje. Sve to moze biti jako lepo i ugodno pa čak pružiti i osećaj zadovoljstva. No pravu radost, ono detinje ushićenje pružiće nam samo vlastiti mir kao reakcija –odgovor na Božju ljubav.I to je pravo slavljenje Božića! Božić upravo znači dolazak Boga u naš svakodnevni život. Zato naše ushićenje, radost i čežnja nije ništa neobično. Pa nije „svaki dan badnji“, kako se to u narodu lepo kaže. U Božiću Svevečni, Svemogući postaje jedan od nas, postaje Emanuel (s nama Bog), da bi ispunio čovekovu večnu čežnju i nadu za Bogom, rajem, dobrotom i lepotom. Zato i imamo svi vlastiti doživljaj, jer Bogu je svako od nas jednako važan i sa svakim se želi susresti bez obzira na to ko smo, kakvi smo i da li nas nesto muči. No naši odgovori Bogu mogu biti različiti:možemo uzvratiti ljubav, možemo biti nesigurni i mučeni sumnjama, možemo ne otvoriti srce njegovom pozivu ili odbiti Božju ponudu često ni sami ne znajući zašto. I onda? Kako je moguće da ljudi koji nisu vernici slave Božić? Nije li to malo neobično pa čak i apsurdno? Nije. To jeste praznik porodice, darivanja, običaja, susreta i kako god ga shvatali, doživljavali i slavili iz Božića će uvek progovarati naša potreba za sigurnošću, ljubavlju, mirom. On će uvek biti simbol naše nade u bolju budućnost, želje za novim početkom, čistotom dečjeg srca, poziv na velikodušnost, osluškivanje tajne novog života. Sve su ovo iskonske ljudske vrednosti i težnje. To i čini Božić praznikom svih: i onih koji veruju i nadaju se rešenju problema i pomoći od Boga koji ih voli, i onih koji ne veruju, ali iskreno tragaju za pravim odgovorima i putevima. Zato dopustimo da nas ponovo i uvek ponese neprolazna lepota i čarolija Božića.
Marijana Ajzenkol