21. 3. 2010.

НАШЕ КОМШИЈЕ

Празници

пише Маријана Ајзенкол

Оно чиме се свако од нас који живимо у Земуну може похвалити је то да познаје људе који припадају различитим традицијама.То је наше богатство и лепота нашега града. Ове године највећи и најрадоснији хришћански празник Васкрс или Ускрс не само да се „поклапају“ у оба календара (јер то су такозвани „покретни“ празници), већ долазе и у време јеврејске Пасхе или Песаха. Песах је празник (сваке је године од 15. до 22. нисана) који се слави у спомен спасења Јевреја из Мисирског ропства. У Израелу се слави седам дана, као и у почетку свог установљења, а у дијаспори осам дана при чему су најсвечанији прва два и последња два дана (такозвани ’пуни празници’ а остали дани су ’полу празници’). Песах који је један од три ходочасна празника још се назива „Празник пролећа“ и „Празник бесквасних хлебова“, по мацоту – хлебу који се припрема и једе у време празника. Тесто за овај хлеб припрема се у брзини, без квасца и других додатака да би се спречила ферментација. Тај поступак има и симболичко значење – представља журбу којом су Израелци напустили Египат али и њихово сиромаштво и страдање. Маца или хлеб невољника (В књ. Мојсијева, 16, 3) представља истовремено и ропство и слободу, а и подсећа нас на обавезу према онима који живе у оскудици и немаштини и не могу увек да дуго чекају на нашу помоћ. Интересантно је да се за Песах припремају две врста мацота: маца шел мицва или маца шемура (маца која је надзирана) и обична маца. Надзирана маца – маца шемура, припрема се од пшенице која је надзирана још од момента жетве и чувана да је влага не би оштетила, једе се прве вечери Песаха а осталих дана једе се обична маца. На великуи тањир (кеират) за Седер (верски обред који се у јеврејским кућама одржава прве две вечери Песаха, а у израелу само прве вечери), према прописима се стављају три бесквасна хлеба (који симболично представљају Коена, Левија и Јисраела), два јела (крило од кокошке и јаје), горка трава као сећање на горак живот наших очева у ропству, мешавина ораха, воћа, зачина и вина да заслади горке траве (симболички представља блато од кога су Јевреји правили цигле за куће), целер или першун и рен као зачин риби или месу. Према Тори, за време Песаха забрањено је да се једе или употребљава хамец (квасац) – храна или посуђе који нису одговарајући за употребу у време празника, као нпр. ускисло тесто... Церемонија тражења остатка хамеца обавља се почетком вечери 14. нисана, тако што домаћица сакрије по кући (на видно место) комадиће хлеба (обично десет), а домаћин их тражи уз светло свеће. Нађене комадиће, домаћин скупља метлицом од гушчјег пера (или врбових гранчица), ставља их у дрвену кашику и све замота у комад платна, веже концем и окачи за лустер или прозор. Ујутру на ерев Песах (уочи Песаха), заостали хемец се пали. У случају да Песах „пада“ на Шабат (у суботу) церемонија се помера на четвртак па се хемец пали у петак ујутро.
Сваки Јеврејин дужан да одстрани или отуђи сав хемец из своје куће, јер у Тори пише: „ За седам дана да се не једе квасац у кућама вашим“ (ИИ књ. Мојс. 12, 19). Хемецом не сме хранити ни стоку, ложити ватру или имати било какве користи те врсте. Међутим, ако је Јеврејин пре Песаха продао или поклонио хемец нејеврејину, он га након празника може поново откупити. Тако се уобичајила симболична продаја хемеца суседима нејеврејима.
Постоји још читав низ церемонија, обичаја и традиције наших суседа које ће оживети у време њихових празника, као што ће наши обичаји и традиција у време наших празника. Али лепота празника је у томе не да их обележимо, не да их празнујемо окрећући главу од других традиција, већ управо да бројимо дане од једних до других празника и да чувамо тај квасац пријатељства који „расте“ у нашем суседству.
Нека нас Келтски чвор љубави подсећа на три празника које ове године славимо у исто време.

Нема коментара:

Постави коментар