DA ZASTAMEMO I SPOMENEMO...

ZELENI VENAC


Na ovu beogradsku pijacu ulazi se iz pet ulica: jedna vodi od Terazija, druga od Starog telegrafa, treća od Varoš kapije, četvrta od reke Save a peta iz Abadžijske čaršije.
Tu pored same pijace beše jedna starinska, glomazna dvospratna kuća, u kojoj je nekad bila manja gostionica sa znakom zelenog venca.
Od toga se ceo kraj prozvao Zeleni venac.


ZDANIJE ‘’KOD JELENA’’

Na početku pete decenije 19. veka podigao je knez Mihailo Obrenović veliku trospratnu kuću blizu Saborne beogradske crkve.
Ta je kuća na svom jugoistočnom roglju imala od bronze jelena, kao svoj beleg.
Zato se najpre i zvala Zdanije kod jelena.
Posle jednog požara u toj kući, jelen je skinut, i ona se dalje zvala Zdanije.
Docnije su tu kuću zvali Staro zdanije.
Još docnije, toj kući nadenuše ime Grand hotel.
U toj kući pre požara bila je velika sala za pozorišne predstave. A u njoj su se prijatelji ilirstva četrdesetih godina toga veka sastajali i svoje ideje širili.
Mesto toga sastajanja zvalo se Ilirska kasina.
Ta je kasina izazvala one Beograđane koji nimalo nisu simpatisali Ilirstvo da osnuju Čitaonicu, te je u svom početku prozvaše Čitalište, koje je otvoreno u opštinskoj zgradi, baš preko puta od toga Zdanija, krajem februara 1846. godine.






TOSKINA ČESMA

U ulici pop Lukinoj, koja vodi od Varoš kapije u Savamalu, ima jedna česma s gornje strane ulice.
Tu je česmu gradio neki Beograđanin Toska, kome je kuća bila preko puta česme.
Sada nema u životu Toske, kuća je njegova dobila drugoga gazdu, česma je na imanju novog domaćina, a točak za vodu izmešten je malo više, zato se taj kraj zvaše "Toskina česma" kao i okolina oko nje.




PIVARA

Godine 1840. načinila je kneginja Ljubica na uglu ulice Bosanske i dela grada što se zvaše ‘’Tri ključa’’ dugačku zgradu za Pivaru.
Prvi zakupac te pivare bio je neki Rista Paripović-Rudničanin.
On je odatle 1842.god. Vučićevoj vojsci slao pivo.
U toj pivari beše poveća sala u kojoj je znamenita Skupština svetoandrejska proglasila povratak Obrenovića u Srbiju.



VRAČARSKA RUPA

Postanje o toj rupi je ovako:
Godine 1842. Vučić je sa vojskom ušao u Vračar, onde gde je bila vračarska sreska kancelarija.
Isidor Stojanović bio je tada jedini građanin Vračara koji je načinio kuću od naboja, a do njegove kuće nalazila se rupa iz koje je vađena zemlja za naboj.
U tu rupu zatvarani su protivnici Vučićeve bune, jer drugog zatvora onde nije bilo.
Prvi je stavljen u tu rupu neki Trkić iz Šapca.
Zato se nekad ta rupa zvaše i Trkićeva rupa.


PARK KALEMEGDANSKI

U parku na Kalemegdanu, prema gostionici zvanoj ‘’Kruna’’, ima poveći proplanak, zasejan detelinom, a u jednom njegovom kraju zasađen je omanji jeljak.
Tu su, krajem novembra 1830. godine, bili namešteni šatori, gde su se 29. novembra 1830. beogradski vezir Husein-paša i knez Miloš prvi put videli, i dogovorili o svečanosti koja se imala izvršiti sutradan.



KOD STEFANOVIĆEVE KAVANE

Tako se zove onaj zaselak Beograda koji se nastanio u dno Vračara, a s obe strane kragujevačkoga druma, onde gde se banjički stače u mokroluški potok.
Nekad je beogradski trgovac Nikola Stefanović, bio kupio veliku livadu duž tog mokroluškog potoka, i na toj svojoj zemlji načinio kavanu.
Docnije je to imanje, kavanu i livadu, od Nikole kupila država, ali je ostalo ime Stefanovićeva kavana.
Naviše od kavane počele su se naseljavati razne dućandžije i majstori s jedne i s druge strane puta.
I to se zove kod Stefanovićeve kavane, drugoga tu imena nema.
Odatle se u desno odvaja nasut put za banjički logor.
I taj nasuti put zasluga je pokojnog kralja Milana.


KOVAČEVA ČESMA TERAZIJSKA


Knez Miloš je sve kovače tog vremena iselio iz beogradske varoši na prazno polje od Stambol kapije ka česmi terazijskoj.
Hteo je da te majstore izvuče iz turskih kuća i dućana, i da im da čisto polje za kuće i za njihove radnje, a govorio je da ih iseljava zato što se boji da oni svojim vignjevima ne zapale varoš i Turke oštete.
Mnogi su kovači bili zatvarani zato što nisu pristali samo da zagrade darivan im besplatno plac na Terazijama.

A danas?!